Zajednička sednica Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije i Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta biće održana je u Edukativnom centru za obuke u profesionalnim i radnim veštinama Novi Sad. Dnevni red sednice podrazumevao je dve tačke oko kojih su se okupili svi socijalni partneri, a to su društveni i radni položaj žena, uz dopunu dnevnog reda pod definisanim nazivom ,,Društveni i radni položaj žena i rasprava o inicijativi za ratifikaciju Konvencije MOR broj 190 o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada“.
Pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević, član je PSES-a i učesnik zajedničke sednice, koji se u svom obraćanju posebno osvrnuo na mere i program podrške koje je Sekretarijat koncipirao i namenio prevashodno privrednim subjektima, ženskom i socijalnom preduzetništvu, kao primer afirmativne podrške preduzetnicama i unapređenju njihovog položaja i statusa na teritoriji AP Vojvodine.
On je podsetio da je budžet Pokrajinskog sekretarijata za privredu, kao i drugih sekretarijata u Pokrajinskoj vladi, povećani, te je moguće pružiti adekvatan odgovor i podršku u uslovima pandemije.
Svoje stavove o položaju žena u našem društvu su izneli: ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Darija Kisić Tepavčević, ministarka za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog – Gordana Čomić, Tatjana Prijić iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predstavnici sekcija žena Unije poslodavaca Vojvodine, UGS Nezavisnost i članovi oba saveta.
Predsedavajući Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, Vladimir Lalošević, je naglasio da je koncept zajedničke sednice svakako usmeren ka umrežavanju i zajedničkom razmatranju svih ključnih pitanja od značaja za socijalnu politiku, unapređenje socijalnog dijaloga i povezivanje lokala sa pokrajinskim nivoom, odnosno republičkim, ističući da je od izuzetne važnosti intenzivnije raditi na horizontalnom i vertikalnom dijalogu, sa ciljem da se poboljšaju društvene okolnosti, položaj zaposlenih, poslodavaca, a samim tim i žena u tom sistemu, što je upravo današnja tema.
Prema podacima o ženskom preduzetništvu kojima raspolaže Unija poslodavaca Vojvodine, a koje su izložili na zajedničkoj sednici, tokom poslednje dve decenije slika se postepeno menjala, broj ženskih preduzeća je rastao, a menjala se i struktura samih preduzeća, pa su se u sve većoj meri pojavljivala pored tradicionalno ,,ženskih” oblasti i u delatnostima koje su manje radno intenzivne, a najviše u sektoru usluga. Iako se u ovom slučaju ne radi o reprezentativnom uzorku, uočljiv je trend ranijeg ulaska u preduzetništvo nego u prethodnom periodu, viši stepen obrazovanja, kao i širenje spektra biznisa koje žene pokreću i vode, naročito u oblasti inovativnih usluga.
Pored toga, u pogledu razloga i motiva da se uđe u preduzetništvo preovladava želja za samoostvarenjem i potreba da se stručno znanje i sposobnosti iskoriste u vlastitom biznisu kao i ekonomsko osnaživanje i uvećanje zarade.